Inovativni klaster ribarstva IKRA AKVAPONIJA osnovan radi ostvarivanja ciljeva u oblasti: razvoja i zaštite ribarstva, stručnog i naučnog obrazovanja i usavršavanja u proizvodnji i prometu ribe i ribljih proizvoda, riblje opreme, pribora, repromaterijala i lekova.
KLASTER RIBARSTAVA IKRA AKVAPONIJA
Održivi razvoj je imperativ za ljudsko društvo. Do sada je prirodno okruženje u velikoj meri degradirano, ali utešno je kada vidimo da ipak ima ljudi koji rade na promociji rešavanja različitih ekoloških problema koje stvara poljoprivreda, zatim globalni rast ekološke svesti i pozitivni modeli mesta kojima bi čovečanstvo trebalo da se upravlja.
Polikulturni uzgojni sistemi slični akvaponiji postojali su još u doba Asteka.
Akvaponija je dokaz da je sve nekadašnje staro - današnje novo. Takav uzgoj hrane su praktikovali i drevni narodi poput Asteka, koji se koristili ploveće vrtove za uzgoj paradajza, paprike, pasulja, kukuruza i drugih kultura. Zahvaljujući ovoj tehnici, imali su izuzetno velike prinose.
Akvaponija je savremeni sistem gajenja riba i povrća koji je nastao kombinovanjem dva do sada odvojena sistema, gajenja ribe i gajenja biljaka . Sistem omogućava kontinuiranu proizvodnju tokom čitave godine, povrća i ribe. Akvaponija sistem funkcioniše tako što ribe proizvode hranjive materije potrebne za rast i razvoj biljaka, voda se vraća nazad ribama, pročišćena od otpadnih proizvoda i obogaćena kiseonikom.
PREDNOSTI AKVAPONIJA SISTEMA
Kod ovog sistema, manja je potrošnja vode. Troši se 10 % zapremine vode koji se potroši na zalivanje standardnog vrta. Biljke daju i do četiri puta više plodova, u znatno kraćem vremenskom periodu , potpuno bez pesticida koji su otrovni za ribe. Nema ispuštanja štetnih otpadnih materija u okolinu. Održavanje sistema je veoma lako. Pripremni radovi za sadnju biljaka su puno lakši i jeftiniji od klasične pripreme vrta za biljke. Potpuna eliminacija svih bolesti vezanih za zemljište. Nema zalivanja biljaka.
Za jedan akvaponija sitem potrebni su bazen za ribe, riba, posuda za gajenje povrća, povrće, voda, pumpa za vodu ,grejači za održavanje temperature vode, autosifon , biofilter.
Sistem akvaponija se zasniva na nekoliko podsistema:
o Bazeni za rast i razmnožavanje riba;
o Sistem za uklanjanje nepojedene hrane;
o Biofilter gde rastu nutrifikacijske bakterije koje pretvaraju amonijak u nitrite i nitrate;
o Hidroponski podsistem za gajenje biljaka bez upotrebe tla.
Tipovi akvaponija sistema
" Porodični sistem
" komercijalni sistem
" otvoreni sistem
AKVAPONIJA SISTEM AKVAPONIJA JE ZA MANJINU KOJA PRESTAVLJA BUDUĆNOST
PRINCIP RADA SISTEMA AKVAPONIJA
Biljke se gaje po poplavnom principu;
- voda se podiže do određenog nivoa,
- donosi nutrijente biljkama, posle toga se nivo vode spušta kako bi korenje dobilo kiseonik.
Za deo bazena sa biljkama koriste se sitni kamenčići ili šljunak kao potporni mehanizam za biljke i još kao filter i odlično su mesto za uzgajanje bakterija. Biljke nije potrebno zalivati jer imaju stalni dotok vode i zbog toga rastu i do 4 puta brže. Ovo je moguće zbog autosifona koji kontroliše nivo vode i vodene pumpe koja radi sve vreme.
Autosifon
Prilikom punjenja sistema, sistem se napuni do određene tačke i ako pređe tu tačku voda će početi da se odliva. Ako jednostavno koristimo odvodne cevi one bi napunile i ispraznile sistem u istom tempu. Autosifoni se koriste za nakupljanje atmosferskog pritiska , za stvaranje vakuma koji će omogućiti u našem delu za biljke da se isprazni pre nego što se napuni.
Bazeni za ribe su plastični ili stakleni bazeni u kojima se nalaze ribe. Veličina bazena zavisi od veličine proizvodnog procesa. Broj ribe unutar bazena računa se prema količini vode u bazenu , 1-2 ribe na 40 litara vode. Kada riba dostigne određenu konzumnu veličinu, vadi se, a sistem se dopunjuje sa mlađi.
Riba koja se gaji u akvaponija sistemima može da bude konzumna riba- jestiva riba i ukrasna riba- ne jestiva riba. Ako nas zanimaju ukrasne ribe, onda treba da izaberemo zlatne ribice koje su veoma tolerantne, ješće bilo šta, pa se o njima vrlo lako brine. Ako nas zanimaju ribe za jelo najbitnije je odrediti uslove životne sredine ribe. Posle toga, odrediti kakvu vrstu hrane imamo na raspolaganju, da li ćemo koristiti komercijalnu hranu ili neku drugu vrstu. U zavisnosti od uslova životne sredine, možemo gajiti, somove, pastrmke, šarane ...
Faktori koji utiču na izbor ribe za akvaponija sistem
- tolerancija ribe na amonijak
- sposobnost ribe da preživi porast temperature od pet stepeni ili smanjenje temperature
- da mogu da jedu peletnu riblju hranu
- da se osećaju sretno u bazenu
- da neće da jedu drugu ribu kao što je mlađ
ISHRANA RIBA U AKVAPONIJA SISTEMU
Hranjenje treba da bude svedeno na minimum tokom prvih 1-2 meseca. Riba se hrani 5 minuta, ono što pojede u toku tih 5 minuta, to je sve. Ne više od 1 kašike na 20 riba dnevno. Ribe mogu preživeti danima bez hrane ali će voda nakon nekoliko nedjelja postati zelena i to je u redu. Kada voda u sistemu postane jasna, možete postepeno povećati nivo hranjenja,, hranjenjem ribe dva do tri puta dnevno. Isharana riba zavisi od toga da li su: mesojedi-pastrmka, smuđ, svaštojedi- ukrasni šaran, som . Mesojedi zahtevaju hranu koja sadrži visok nivo proteina (45-50%), a svaštojedi zahtevaju hranu sa nižim procentom proteina (32%). Mlađa riba zahteva više proteina nego zrela riba.
Porodični sistem
Porodični sistem je odličan za početak sa ovakvim načinom gajenja. Dovoljno je velik da maloj porodici pruži obilje sveže salate i zalihe do 3.5 kg ribe, a istovremeno dovoljno mali da stane u manji vrt, staklenik ili čak u stan. Ovakav način gajenja Vam omogućava gajenje sveže ribe i povrća bez pesticida
Komercijalni sistem
U povrtlarstvu iz ovih sistema se može dnevno ubrati dovoljno biljaka da bi se zadovoljila potražnja na tržištu. Sistem je dizajniran tako da funkcioniše 365 dana u godini. I on, kao i porodični sistem funkcioniše na osnovu podizanja i spuštanja nivoa vode pomoću automatskog sifona. Dobro osmišljen sistem je sposoban za gajenje velikih količine voća i povrća, na primer : na 250 kvadratnih metara staklenika očekuje se proizvodnja više od pet tona svežeg povrća i otprilike jedna tona ribe godišnje.
Otvoreni sistem
Ovo je sistem je namjenjen za poljoprivredna gazdinstva i zemnjoradničke zadruge. Odličan je za one, koji tek žele početi proizvodnju na ovakav način .
Karbonatna tvrdoća vode
Među hemijska svojstva vode spada i tvrdoća. Tu razlikujemo "dve tvrdoće": ukupnu GH i promjenjivu ili karbonatnu KH .Ukupna tvrdoća označava količinu rastvorenih soli i minerala potrebnih za život organizama u vodi.
U akvaponiji nam je zanimljivija karbonatna tvrdoća, pošto njezina vrednost direktno utiče na PH vode. Visoka vrednost KH koji se izražava u °KH deluje kao zaštita u promeni PH vrijednosti vode i to svojstvo zove se puferski kapacitet. Što je veći KH, veći je puferski kapacitet i teže je promeniti PH. Za akvaponijsku vodu je najbolje da je KH veća od 4°KH koja osigurava stabilno stanje PH. KH smanjujemo dodavanjem CO2, spuštanjem PH ili filtriranjem vode kroz treset, a možemo je povećati pojačanom aeracijom vode koja istiskuje CO2 ili dodavanjem NaHCO3, sode bikarbone.
Povrće pogodno za gajenje u sistemu
Salata, kelj, blitva, rukola, bosiljak, nana, sitni luk, paradajz, paprika, krastavci, karfiol, pasulj, kupus, rotkva, dinja, tikva...
VODA
U akvaponiji, najbitniji faktor je voda. Voda ima svoje fizičke osobine : temperaturu i boju i hemijske osobine: kiselost, tvrdoću i količinu rastvorenih gasova.
Poslovi i obaveze u proizvodnji povrća se drastično smanjuju ili eliminišu. Odgajivač u akvaponiji ima samo prijatne zadatke hranjenja ribe i uživanje u praćenju napredovanja povrća.
Jedini zahtevniji posao je održavanje PH faktora u granicama normale
PH vrijednost nije ništa drugo nego logaritam koncetracija rastvorenih jona vodonika H+ . PH skala ima raspon od 0 do 14. PH 7 označava neutralnu vodu. Sve manje od PH 7 se smatra kiselom vodom, a veće od PH 7 baznom. Uglavnom sve slatkovodne tropske ribe se najbolje osećaju kod PH vrednosti između 6 i 8.Nagle promene PH vrednosti vode utiču na zdravlje riba, one brzo uginu. Problem nastaje i kod dugotrajnog izlaganja povišenom PH iznad 8.5 jer su u takvim vodama puno opasnija azotna jedinjenja ,nitriti.
Koncentracija rastvorenog CO2
Količina rastvorenog CO2 u vodi nam je zanimljiva u akvaponiji jer je CO2 potreban za rast biljaka. No, ako je prevelika koncetracija CO2 dolazi do velikog pada PH vrednosti (ispod 5), i ribe umiru. Premala koncetracija CO2 uzrokuje propadanje biljaka i moguće povećanje PH vrednosti preko granice od 9 što takođe dovodi do smrti riba..
Formula delovanja CO2 u reakciji s vodom:
CO2 + H2O -> H2CO3 (karbonatna kiselina koja zakiseljuje vodu, pa pada PH)
CO2 takođe ima značajnu ulogu u kruženju azota i održavanju puferskog kapaciteta.
Količina CO2 veća od 50g/l izaziva gušenje riba i smrt, a manja od 10g/l nije dovoljna za rast biljaka. Pošto CO2 ne može direktno da se meri, njegovu koncetraciju možemo da izračunamo prema tablici merenjem PH i KH.
Ostali delovi sistema
Pumpe za vodu i cevi. Mala pumpa za vodu se koristi za pumpanje vode iz rezervoara ribe u rastući bazen . Nakon što se voda upumpa u rastući bazen, tako da se hrana gravitacijom vraća nazad u bazen sa ribom.
Potrebna vam je pumpa za vazduh da duva vazduh u bazen za vodu i za ribe i biljke.
Rastući bazen U rastući bazen, koje se nalazi na vrhu sistema , mora biti nešto veći od dužine i širine bazena ribe . Rastući bazen je ispunjen medijima koji su potrebni za rast biljaka. Iznad njega se nalazi bazen za biljke, koji mora biti dovoljno dubok da bi biljke mogle normalno da rastu (30-80cm)
Možete koristiti plastičnu kadu ili izgraditi jedanu od staklenih posuda. Ako ste izgradili rastući bazen, možete smestiti akvarijumska svetla, tako da svetlost može da prođe kroz šupljine rastućeg bazena. Ako koristite neki drugi bazen, svetla možete smestiti iza, ako ima mesta.
Supstrat je porozan hemijski inertni materijal koji čuva koren biljaka i održava vlagu. Dolaze u obzir različite vrste materijala kao što su glinene kuglice, sitno kamenje, krupnije kamenje.
ONO O ČEMU TREBA NAJVIŠE VODITI RAČUNA U AKVAPONIJA SISTEMU
" Visini vode u sistemu - redovno se mora ubacivati sveža voda u sistem,
" Temperatura-optimalna temperatura iznosi oko 20°C.
" PH vrednost vode treba da iznosi oko 7, a optimaln PH je 7,8
" Dovoljna količini kiseonika u sistemu
" Hranjenje ribe u početku je između 1-3% ukupne mase svih riba po danu ,na 3 kg riba hranjenje je 30-90g/dan .
Značaj ciklusa azota
Kada pokrećemo novi akvaponija sistem moramo se pobrinuti o ciklusu azota. To je ustvari pretvaranje ribljeg otpada u materiju koja se može odstraniti ili je sistem može iskoristiti, ali u slučaju akvaponija sistema želimo da riblji otpad postane hrana za naše biljke i želimo da naše biljke očiste riblji otpad, tako da će riblja voda da ostane čista. Ribe daju amonijak i to je glavni nus proizvod riba. Dolazi delimično od njihovih škrga, i delimično od njihovog normalnog odlaganja čvrstog i tečnog otpada (produkti metabolizma), i to je uglavnom amonijak. U akvarijumu i delu za rast postoje dobre bakterije, koje se prirodno pojavljuju. Postoje dve osnovne grupe tipova bakterija:
- Prva grupa bakerija koja vrši pretvaranje amonijaka u nitrite,
- Druga grupa bakterija koja pretvara nitrite u nitrate.
Te nitrate koriste biljke. Jednostavno rečeno, riblji otpad biva pretvoren u nitrate, i onda biljke iskoriste nitrate, a voda se u akvarijum vraća potpuno čista.
Zaključak
Prednosti ovakvih sistema su mnogobrojne: od zaštite životne sredine zbog reciklaže vode, preko organske ishrane biljaka i uklanjanja otpadnih materija iz vode, pa do smanjenja potreba za zemljištem za proizvodnju povrtarskih kultura i na kraju do redukcije patogena u akvakulturnoj proizvodnji.
Osnovna pravila za kreiranje uspešnih akvaponija sistema
" Koristite hranu po proračunu
" Držite unos hrane relativno konstantan
" Dodajte kalcijum , kalijum i gvožđe
" Obezbedite dobru aeraciju
" Korišćenje biološke kontrole štetočina
" Obezbediti adekvatan biofilter
" Kontrola PH
