Inovativni klaster ribarstva IKRA AKVAPONIJA osnovan radi ostvarivanja ciljeva u oblasti: razvoja i zaštite ribarstva, stručnog i naučnog obrazovanja i usavršavanja u proizvodnji i prometu ribe i ribljih proizvoda, riblje opreme, pribora, repromaterijala i lekova.
KLASTER RIBARSTAVA IKRA AKVAPONIJA
Asocijacija Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 Zajednica vodene paprati (Salvinia natans) i plivajuće cvetnice sočivice (Spirodela polyrhhiza) pripada flotantnoj, neukorenjenoj akvatičnoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze češće obrazuju dugački pojas uz sastojine semiakvatične vegetacije, a ređe grade manja ostrva. Njihovom razvoju pogoduju topla i osunčana mesta, zaštićena od vetra, gde je voda plitka i mirnija (uvale, blizina hidromelioracionih objekata i dr.). Strujanje vode lako otkida delove sastojina i, lako i brzo, raznosi ih, pa se mogu naći, u vidu manjih ili većih ostrva, i u dubljoj vodi. Pri povoljnom temperaturnom i svetlosnom režimu, sastojine konstatovane zajednice ponekad prekriju gotovo čitavo vodeno ogledalo (pr. Kikindski kanal u blizini Iđoša u septembru 2006. godine), sl. 8. Sastojine ove zajednice fragmentarno su razvijene u okviru sastojina drugih makrofitskih zajednica kao što su Trapetum natantis i Hydrocharidetum morsus-ranae i dr. Guste rozete Trapa natans usporavaju kretanje vode i stvaraju uslove pogodne za razvoj ove fitocenoze (Stevanović, 2002). U sastojinama ove zajednice dominantnim vrstama Salvinia natans i Spirodela polyrhhiza često je pridružena i jedna od najsitnijih cvetnica Lemna minor. Sastojine ove asocijacije konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Jermenovci, Kajtasovo), Zlatici (Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most) i kanalu Begeju (Stajićevo)
Vegetacija na vodama
Asocijacija Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960 Asocijacija Lemno-Spirodeletum pripada flotantnom tipu neukorenjene vodene vegetacije i jedna je od dominantnijih vegetacija ovog tipa u kanalima OKM Hs DTD u Banatu. Sastojine ove asocijacije, najčešće formiraju širok pojas, dug nekoliko stotina metara, koji je u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom (sl. 6). U plićoj vodi uz emerznu vegetaciju, u uvalama gde je voda mirnija, kao i u blizini hidromelioracionih objekata, ove sastojine obrazuju manja ostrva. S obzirom da zajednica pripada neukorenjenom tipu vegetacije, vodene struje delove sastojina otkidaju, te se one ređe nalaze i u nešto dubljoj vodi u vidu manjih ili većih ostrva. Dominantno učešće u sastojinama ove zajednice, na ispitivanom terenu, imaju vrste Lemna minor i Spirodela polyrhhiza (sl. 7). Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Padej, Sajan-Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo), Tamišu (Tomaševac) i Moravici (Barice).
Asocijacija Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960 Zajednica male i grbave sočivice Lemnetum (minori)-gibbae jedna je od zajednica neukorenjene, flotantne akvatične vegetacije (sl. 12). Sastojine ove asocijacije, na istraživanom području, razvijene su fragmentarno, u vidu manjih ostrva, neposredno uz ivicu kanala gde su u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom. Pogodno mesto za razvoj sastojina su delovi kanala gde je voda mirnijeg toka, topla i dubine do pola metra. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae su, na istraživanom terenu, retke i konstatovane su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Botoš) i Kikindskom kanalu (Novo Miloševo, Bašaid).
Asocijacija Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952 Zajednica male sočivice i vodene paprati Lemno minoris-Azolletum filiculoides pripada neukorenjenom tipu, plivajuće akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, razvijene su u vidu ostrva ili formiraju uzak pojas vegetacije uz emerznu vegetaciju (sl. 13). Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze uglavnom na mestima zaštićenim od vetra uz obale kanala i u blizini hidromelioracionih objekata. Razvoju sastojina pogoduje plića, sporotekuća ili mirna, ustajala i topla voda. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama daje adventivna vrsta Azolla filiculoides (sl. 14). S obzirom da je Azolla filiculoides, kao vrsta pratilica, zabeležena u sastojinama mnogih akvatičnih fitocenoza konstatovanih u kanalskoj mreži Banata (Lemno-Spirodeletum, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae, Ceratophylletum demersi, Hydrocharidetum morsus-ranae, Elodeetum canadensis, Elodeetum nuttallii, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum peltatae i Trapetum natantis) moguće je njeno dalje širenje kanalima Hs DTD. Sastojine ove fitocenoze su retke u OKM Hs DTD u Banatu, i konstatovane su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš, Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo).
-gibbae_1.jpg)
-gibbae_2.jpg)
Asocijacija Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Asocijacija Ceratophylletum demersi pripada tipu submerzne, neukorenjene akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, razvijene su u dubljoj vodi kanala gde obrazuju gust, podvodni pojas širine nekoliko metara uz flotantnu vegetaciju (sl. 16a). Ređe, u delovima kanala gde je protok vode nešto brži i flotantna vegetacije slabije razvijena, sastojine formiraju uži pojas neposredno uz emerznu vegetaciju. Pri povoljnim uslovima, u užim delovima kanala (pr. Stari Begej na deonici Banatski Dvor - Jankov Most, Moravica na deonici Margita-Barice), submerzan pojas prekriva gotovo celo vodeno ogledalo formirajući guste "podvodne livade" (sl. 16b). Krajem vegatacionog perioda, biljke padaju na dno, trunu i stvaraju mulj, što postepeno dovodi do eutrofizacije i zarašćivanja akvatičnog ekosistema. Zajednica Ceratophylletum demersi, u singenetskom pogledu, je trajni stadijum razvoja barske vegetacije (Radulović, 2005).
Asocijacija Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935 Zajednica Hydrocharidetum morsus-ranae pripada flotantnom, neukorenjenom tipu vodene vegetacije, ali ponekad u veoma plitkoj vodi dolazi do ukorenjavanja edifikatorske vrste Hydrocharis morsus-ranae. Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze u delovima kanala zaštićenim od vetra, uglavnom uz emerznu vegetaciju, na mestima gde je voda usporenog toka, plika i topla, a dno muljevito. Sastojine su razvijene u vidu malih ostrva prečnika 2-3 m (sl. 18) i obično su između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (LemnoSpirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum albo-lutae subass. nupharetosum, Potametum nodosi, Ceratophylletum demersi i dr.). Dominantno cenobiotičko učešće u ovoj vegetaciji ima Hydrocharis morsus-ranae (sl. 18). Sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae, na istraživanom području, konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej (Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac), Zlatici (Crna Bara, Jazovo), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište-Klek), Moravici (Margita-Barice).
Asocijacija Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964 Zajednica Potametum nodosi pripada flotantnoj, ukorenjenoj vodenoj vegetaciji. Često njene sastojine, na ispitivanom terenu, čine poslednji pojas flotantne vegetacije ka sredini kanala (sl. 19). Sastojine su razvijene u dubljoj vodi gde najčešće, duž kanala, obrazuju manje ili veće oaze između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (ass. Lemno-Spirodeletum, ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Elodeetum canadensis, Ceratophylletum demersi). Na deonici Banatski Dvor - Jankov Most, na Starom Begeju, sastojine ove zajednice smenjuju se sa velikim populacijama Potamogeton pectinatus i Ceratophyllum demersum. Ređe su sastojine ove zajednice, u vidu pojasa, ka obali, u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom (Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae, Glycerietum maximae). Osnovno fiziognomsko obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Potamogeton fluitans (sl. 20). Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo), Zlatici (SajanPadej, Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Tamišu (Sečanj) i Moravici (VatinMargita, Margita).
Asocijacija Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969 Sastojine submerzne, ukorenjene akvatične zajednice Elodeetum canadensis, na istraživanom području, razvijene su najčešće u plićim, mirnijim delovima kanala i uvalama, neposredno uz emerznu vegetaciju. U letnjem periodu, u vreme intenzivnog razvoja, sastojine su razvijene i u nešto dubljoj vodi (1-1,5 m dubine) formirajući ostrva prečnika nekoliko metara (sl. 21). Duž kanala, sastojine ove zajednice smenjuju se često sa sastojinama drugih flotantnih i submerznih asocijacija (Ceratophylletum demersi, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum i Potametum nodosi). Dominantno učešće, u sastojinama ove fitocenoze, ima adventivna vrsta Elodea canadensis koja im, kao edifikator, daje osnovno fiziognomsko obeležje (sl. 22). Sastojine ove fitocenoze zabeležene su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Potporanj, Straža, Kajtasovo).
Asocijacija Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997 Zajednica Elodeetum nuttallii pripada submerznom, ukorenjenom tipu akvatične vegetacije. Sastojine su formirane na muljevitoj podlozi, u plićim delovima kanala i uvalama uz semiakvatičnu vegetaciju na mestima gde je tok vode usporen (sl. 23). Pogodne uslove za razvoj, sastojine ove zajednice nalaze u vodi sa intenzivnijom organskom produkcijom. Po svojoj sinmorfologiji i sinekologiji, ova zajednica je veoma slična prethodno opisanoj zajednici Elodeetum canadensis. Sastojine obe fitocenoze, za razvoj, zahtevaju gotovo identične uslove sredine, s tom razlikom što sastojine zajednice Elodeetum nuttallii podnose zaslanjenost vode, pa je njihovo rasprostranjenje često uslovljeno sastavom okolnog zemljišta. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama ove fitocenoze daje edifikator Elodea nuttallii. Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo).
Asocijacija Myriophyllo-Potametum Soó 1934 Zajednica Myriophyllo-Potametum pripada submerznom tipu ukorenjene akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze razvijene su na muljevitoj podlozi, u dubljim delovima kanala gde je dubina vode od 0,5m do 3m (sl. 24). Za razvoj im pogoduje topla voda, usporenijeg toka, mada podnose i uticaje vodenih struja što potvrđuju Slavnić (1956), Stojanović et al. (1994a) i Stevanović (2002). Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum su, u kanalskoj mreži Banata, razvijene fragmentarno u vidu ostrva koja, u dubljoj vodi, smenjuju sastojine ass. Ceratophylletum demersi i ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati. Fiziognomsko obeležje sastojinama daju vrste roda Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P. crispus, P. perfoliatus i P. fluitans), Myriophyllum spicatum i Ceratophyllum demersum. Edifikatorske vrste Potamogeton lucens i Myriophyllum spicatum zajedno su prisutne u gotovo svim ispitivanim sastojinama (sl. 25). Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečaj, Klek, Vlajkovac - Kajtasovo), Kikindskom kanalu (Bašaid), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek) i Moravici (Margita - Barice).
Asocijacija Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961 Zajednica Najadetum minoris pripada submerznoj, ukorenjenoj vegetaciji. Njene sastojine su u kanalskoj mreži Banata fragmentarno razvijene i obrazuju ostrva u nešto dubljoj vodi kanala, na muljevitoj podlozi uz emerznu vegetaciju. Često se, duž kanala, smenjuju sa sastojinama ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati. Ova zajednica je retka u ispitivanom ekosistemu i ograničenog je rasprostranjenja. Često su njene sastojine razvijene u delovima kanalima sa industrijskim zagađenjima. Florističko, fiziognomsko i cenobiotičko obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Najas minor (sl. 28). Sastojine analizirane zajednice su konstatovane u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek), Kikindskom kanalu (Bašaid) i Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).
Asocijacija Najadetum marinae Fukarek 1961 Sastojine submerzne, ukorenjene zajednice Najadetum marinae su, u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, razvijene fragmentarno u vidu ostrva, u dubljoj vodi kanala. Njeno rasprostranjenje uslovljeno je prilagođenošću edifikatorske vrste Najas marina na povećanu koncentraciju soli u vodi. Sastojine ove fitocenoze, u kanalskoj mreži Banata, često se smenjuju sa vrstom Potamogeton pectinatus. U Rumuniji je primećeno da se sastojine ove zajednice, pored vrste Potamogeton pectinatus, smenjuju i sa vrstom Potamnogeton pusillus (Hrivnák, 2002b). Dominantno učešće u sastojinama ima edifikator Najas marina (sl. 29). Sastojine ove fitocenoze konstatovane su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš, Jarkovac, Vlajkovac).
Asocijacija Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006 Zajednica potopljene resine i valisnerije Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis pripada submerznoj vegetaciji. U kanalskoj mreži Banata sastojine su najčešće razvijene nekoliko metara od obale, u dubljoj vodi (0,5 - 1,5 m), gde obrazuju pojas širok i do 5 m (sl. 30). Ređe su formirane neposredno uz emerznu vegetaciju. Njihovom razvoju pogoduju osvetljena mesta sa muljevitom podlogom i nešto bržom, toplijom vodom. Osnovno fiziognomsko obeležje ovoj zajednici daju Vallisneria spiralis i Ceratophyllum demersum. Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek, Jermenovci, Vlajkovac - Kajtasovo) i Kikindskom kanalu (Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid). Najrazvijenije su u Kikindskom kanalu na deonici od Kikinde do Bašaida.
Asocijacija Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973 Beli i žuti lokvanj su među najlepšim i najatraktivnijim vaskularnim makrofitama. Zajednica Nymphaeetum albo-luteae pripada flotantnoj ukorenjenoj vegetaciji i pouzdan je indikator stabilizacije makrofitskih zajednica u sukcesivnom nizu, te se smatra najrazvijenijim i najstabilnijim oblikom višegodišnje ukorenjene flotantne vegetacije (Stevanović, 2002). Međutim, beli i žuti lokvanj retko obrazuju zajednicu mešovitog sastava i najčešće se javljaju u vidu monodominantnih, čistih sastojina (Stevanović, 2002) što potvrđuju i istraživanja vegetacije kanalske mreže u Banatu. Na istraživanom području ova zajednica je prisutna svojom subasocijacijom Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum. Razvoju sastojina ove subasocijacije pogoduje dublja voda, umereno bogata organskim i mineralnim materijama, a sastojine podnose i manja talasanje vode. Često su, ka obali, sastojine ove subasocijacije poslednji pojas flotantne vegetacije (sl. 31a). Osnovno fiziognomsko, florističko i cenotičko obeležje sastojinama ove subasocijacije daje edifikator Nuphar luteum. Subedifikator zajednice Nymphaea alba, na istraživanom području, zabeležen je jedino u kanalu Stari Begej kod Banatskog Dvora
Asocijacija Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 Asocijacija Nymphoidetum peltatae pripada flotantnom tipu ukorenjene akvatične vegetacije. Njene sastojine su razvijene u toploj, plićoj, sporotekućoj ili stajaćoj vodi sa povećanom organskom produkcijom i muljevitim dnom, gde najčešće obrazuju manja ostrva vegetacije. Na istraživanom području, sastojine ove fitocenoze su poslednji pojas flotantne vegetacije ka sastojinama semiakvatične vegetacije (ass. Scirpo-Phragmitetum, ass. Sparganietum erecti, ass. Glycerietum maximae i ass. Typhetum angustifoliae). Ka sredini vodenog ogledala sastojine se nadovezuju na sastojine ass. Ceratophylletum demersi. Na Starom Begeju (kod Jankovog Mosta) sastojine su bujno razvijene i formiraju širok pojas uz obalu (sl. 33). Osnovni pečat sastojinama daje edifikator zajednice Nymphoides flava (sl. 34). Na desnoj obali Starog Begeja, kod Banatskog Dvora, na delovima kanala sa kojih se voda povukla, konstatovan je i bujno razvijen terestričan oblik Nymphoides flava (sl. 35). Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae konstatovane su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek, Botoš, Jarkovac) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most).
Asocijacija Trapetum natantis Müller et Görs 1960 Zajednica vodenog oraška Trapetum natantis pripada flotantnom tipu ukorenjene akvatične vegatacije. U kanalima OKM Hs DTD u Banatu, sastojine najčešće obrazuju pojas širok i do desetak metara, dug od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara. Ređe su sastojine ove zajednice razvijene u vidu fragmenata. Povoljne uslove za razvoj sastojine nalaze u dubljoj, toploj vodi kanala gde često grade poslednji pojas flotantne vegetacije ka sredini kanala nadovezujući se na sastojine submerznih fitocenoza Ceratophylletum demersi i Potametum nodosi. Duž kanala, sastojine se smenjuju sa sastojinama drugih zajednica (Nymphaeetum albo-luteae, Nymphoidetum peltatae, Lemno-Spirodeletum, Hydrocharidetum morsus-ranae i Najadetum marinae). Ka obali, u nešto plićoj vodi, sastojine ove fitocenoze su u kontaktu sa sastojinama emerzne vegetacije (Glycerietum maximae, Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Sparganietum erecti), sl. 36. Edifikatorska vrsta Trapa natans svojim gustim lisnim rozetama, poput gustog tepiha, prekriva vodenu površinu stvarajući tako malo prostora za razvoj drugih flotantnih biljaka (sl. 37). Na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca, krajem avgusta 2008. godine, kao posledica povlačenja vode, konstatovani su terestrični oblici edifikatorske vrste Trapa natans
Asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 U priobalnoj zoni kanala, razvijene su sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, dominantne emerzne vegetacije u kanalskoj mreži Banata. One se u ekološkom nizu, nalaze iza sastojina flotantnih i submerznih zajednica (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Ceratophylletum demersi, Ceratophyllo demersiVallisnerietum spiralis, Elodeetum canadensis i dr.). Ka obali, prelaz su ka suvozemnoj vegetaciji. Tipične sastojine ove fitocenoze razvijene su na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka), Zlatici (Crna Bara, Sajan - Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most), Rojgi (Plandište) i Moravici (Vatin - Margita, Margita, Margita - Barice). Osnovno fiziognomsko obeležeje sastojinama zajednice Scirpo-Phragmitetum daju Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass. ScirpoPhragmitetum, u kanalima OKM Hs DTD, konstatovane su sastojine subasocijacije ScirpoPhragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmale 1939. Sastojine navedene subasocijacije razvijene su u plićoj vodi, uz samu ivicu kanala, gde najčešće formiraju moćne pojaseve širine i do desetak metara, a dužine više stotina metara. Ređe sastojine ove subasocijacije formiraju ostrva koja se naizmenično smenjuju sa sastojinama zajednica Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Glycerietum maximae. Glavno obeležje sastojinama subasocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum daje Phragmites communis
Asocijacija Typhetum angustifoliae Pign. 1953 Zajednica uskolisnog rogoza Typhetum angustifoliae pripada emerznoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze su, na istraživanom terenu, razvijene u obalnom regionu kanala, u plitkoj vodi, gde formiraju, najčešće, manja ili veća ostrva (sl. 42). Ređe, sastojine ass. Typhetum angustifoliae grade uži ili širi pojas iza kog se, ka obali, protežu sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, a ka vodi sastojine ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na sastojine ove fitocenoze nadovezuju se sastojine flotantnih (Lemno-Spirodeletum, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Hydrocharidetum morsus-ranae, Trapetum natantis i dr.) i submerznih zajednica (Ceratophylletum demersi, Elodeetum canadensis i Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis). Sastojine podnose manja variranja nivoa vode. Na istraživanom području, razvijaju se i na kanalima gde ima poplavnih talasa, iako Oťaheľová (1996) i Hrivnák (2004) zaključuju da se u Slovačkoj razvijaju na mestima bez erozivnog uticaja poplavnih talasa. Duž kanala, sastojine ređe obrazuju "mozaik" emerzne vegetacije smenjujući se sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum, ass. Typhetum latifoliae ili Glycerietum maximae (sl. 43). Na Zlatici, kod Crne Bare, guste sastojine ass. Typhetum angustifoliae potpuno obrastaju prosušeno korito (sl. 44). Edifikatorsku ulogu u sastojinama ove fitocenoze ima visoka emerzna biljka Typha angustifolia (sl. 45). Sastojine ass. Typhetum angustifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište), kanalu Begeju (Stajićevo) i Moravici (Margita - Barice).
Asocijacija Typhetum latifoliae G. Lang 1973 Sastojine semiakvatične zajednice širokolisnog rogoza Typhetum latifoliae razvijene su u priobalju kanala. Na istraživanom terenu najčešće obrazuju ostrva koja su duž obale kanala mozaično raspoređena sa sastojinama emerznih zajednica Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae i Glycerietum maximae (sl. 46). U delovim kanala gde sastojine ove zajednice formiraju uži i manji pojas, ispred njih, ka vodi, u vidu manjih ostrva, razvijene su sastojine ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na sastojine ass. Typhetum latifoliae nadovezuju se sastojine submerzne (Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Ceratophylletum demersi i dr.) i flotantne vegetacije (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Potametum nodosi i dr.). Smatra se da su sastojine ove fitocenoze tolerantne na veća variranja nivoa vode (Hejný i Husák, 1978). Edifikator zajednice je Typha latifolia (sl. 47). Sastojine zajednice Typhetum latifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most), Plovni Begej (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).
Asocijacija Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 Zajednica Acoreto-Glycerietum aquaticae pripada emerznom tipu vegetacije i spada u retku i ugroženu močvarnu vegetaciju. Pogodne uslove za razvoj sastojine, na istraživanom području, nalaze na mestima sa visokim nivoom podzemnih voda, gde je leti ovo močvarno zemljište, u površinskim delovima, uglavnom suvo što konstatuje i Babić (1971) u Koviljskom ritu. Sastojine podnose izvesnu zaslanjenost staništa. Zajednica je u fitocenološko-tipološkom smislu veoma složena s obzirom na dubinu vode i dužinu njenog zadržavanja na površini podloge (Janković, 1974). Na istraživanom terenu, neke sastojine razvijene su na vlažnijim mestima, uz ivice kanala, gde je voda nešto plića, a druge su formirane na suvljim mestima, gde tokom godine povremeno dolazi do isušivanja. Na istraživanom području, sastojine ove zajednice formiraju ostrva (na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej) ili dug pojas vegetacije (na Moravici). Duž kanala, najčešće se smenjuju sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum. Ispred njih, u vodi, nadovezuju se sastojine ass. Lemno-Spirodeletum, a iza veće populacije Salix alba i Amorpha fruticosa. Dominantna vrsta i edifikator zajednice je Acorus calamus, a ulogu subedifikatora ima Glyceria maxima (syn. Glyceria aquatica (L.) Wahlb.), sl. 51. Vrsta Acorus calamus podnosi povremeno isušivanje podloge i naseljava više terene, dok Glyceria maxima prilagođene je na konstantno prisustvo vode i naseljava niže terene, pa su retke sastojine u kojima su prisutne obe vrste što potvrđuju Babić (1971) u Koviljskom ritu i Butorac i Crnčević (1987) u Banatu. Najrazvijanije sastojine ove fitocenoze konstatovane su na Moravici, na deonici od Vatina do Margite. Na ovom delu kanala, levom i desnom obalom, moćno su razvijene sastojine ove fitocenoze u kojima dominantnu ulogu ima karakteristična vrsta Acorus calamus koji formira pojas širok desetak metara i dug nekoliko stotina metara. Sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae konstatovane su na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo, Grebenac, Kajtasovo) i Moravici (Vatin, Vatin - Margita, Margita, Margita - Barice).
Asocijacija Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale je, na ispitivanom području, ograničenog rasprostranjenja. Njene sastojine su razvijene uz samu ivicu kanala, obrazujući manja ili veća ostrva. Njihovo rasprostranjenje uslovljeno je, pre svega, pedološkom strukturom okolnog zemljišta, nivoom i kvalitetom vode. One su najčešće formirane na delovima kanala koji su u jednom delu vegetacionog perioda pod vodom, a kasnije se ova voda postepeno povlači. Nivo podzemne vode je tu najčešće visok što uslovljava zaslanjenu podlogu. Sve ovo, zajedno sa jakim zoogenim uticajem, stvara pogodne uslove za razvoj sastojina ove barske vegetacije što dovodi do postepenog zarastanja delova kanala. Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale konstatovane su na Zlatici (Padej, Crna Bara) i Moravici (Margita). Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass. Bolboschoenetum maritimi continentale, u OKM Hs DTD u Banatu, konstatovane su dve subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum i Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova. Na istraživanom terenu, sastojine subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 subass. butometosum Soó 1973 su razvijene fragmentarno na Zlatici kod Padeja, na deonici Padej-Sajan i kod Crne Bare. Na staništima ove subasosijacije podloga se tokom polusušnog perioda (od jula do septembra) postepeno prosušuje i pogoduje razvoju većeg broja vrsta što dovodi do zabarivanja korita i razvoja barske vegetacije. Floristički sastav ove subasocijacije čini 28 vrsta. U većini analiziranih sastojina, karakteristična vrsta subasocijacije Butomus umbellatus prisutna je sa velikom brojnošću i pokrovnošću čime im daje posebno florističko obeležje (sl. 54). Edifikator zajednice Bolboschoenus maritimus prisutan je u svim analiziranim sastojinama, ali sa nešto manjom pokrovnom vrednošću u odnosu na Butomus umbellatus. U ispitivanim sastojinama nije konstatovano prisustvo druge karakteristične vrste asocijacije Schoenoplectus lacuster. Često se u sastojinama ove subasocijacije razvija i vrsta Glyceria maxima karakteristična vrsta klase Phragmitetea.
